О књизи: 2008 / Наравно, интерпретација последњег Џиге Вертова целовечерњи филм „Успаванка“ се сугерише „(1938) као неуспешан покушај успостављања авангардне стилистике у условима социјалистичко-реалистичке „државизације“ совјетске кинематографије 1930-их. То је узроковано пре свега бујном симболиком филма и незадрживом похвалом Стаљина. Стога се „Успаванка“ може сматрати јасним примером културног и друштвено-политичког развоја совјетског тоталитаризма касних 30-их година. Колико год било јасно место филма у историји тоталитарне културе, филм је толико сложен и двосмислен са становишта историје филма посебно и историје медија У том погледу постављамо себи два задатка у нашој анализи. Прво, важно је питање у којој мери привлачност женског заплета одговара општем тренду у развоју визуелних медија, а посебно кинематографије 20-их и 30-их година, као и у којој мери начини приказивања жена које срећемо у „Успаванка“, одговара стилским трагањима других редитеља овог времена. Овај проблем прати и друго питање – о повезаности визуелности и визуелних медија са концептуализацијом родних разлика. Са другим аспектом проблема почећемо нашу анализу..